Potpukovnik JNA: Naredili su nam da oborimo NLO!
Letelica se kretala iznad, pa ispod, pa je nestala. Radari nisu mogli da identifikuju objekat. Stiglo nam je naređenje da pucamo, priča Trifko Radeta.
Potpukovnik avijacije Trifko Radeta je, kako tvrdi, prvi kontakt sa NLO imao 1985. godine, tokom školovanja za pilota.
Nikada do sada nikom nije govorio niti pisao o misteriji iznad severnog Jadrana, bliskom susretu sa neidentifikovanim letećim objektom (NLO). Posle 26 godina ćutanja, potpukovnik avijacije u penziji, pilot Trifko Radeta (46) prvi put javno svedoči o susretu aviona JNA sa “letećim tanjirom”.
Ovaj misteriozni događaj odigrao se početkom 1985. godine. Tada je Radeta, kao pitomac treće godine zadarske Vojne vazduhoplovne akademije, boravio na aerodromu Pula, koji je važio za najbolji centar za praćenje i navođenje aviona u nepovoljnim meteorološkim uslovima.
- Jednog dana, rano popodne, bio sam u kabini aviona “galeb” (N-60) sa legendarnim nastavnikom letenja Mitom, zvanim Dolar - priča Radeta. - Uvežbavali smo figurno letenje i vađenje iz nepravilnih položaja pod kalotom, u zoni vizuelnog letenja Rab, na visinama od 2.500 do 4.500 metara. Dan je bio prelep za letenje, bez ijednog oblačka, sa vidljivošću većom od deset kilometara.
Potpukovnik avijacije u penziji svedoči da se ubrzo oformio lanac i da su avioni jedan za drugim poletali i odlazili ka svojim zonama. Let je tekao bez ikakvog problema, kaže Radeta, sve dok u penjanju ka zoni u traverzi Cresa nije primetio leteći objekat, cilindričnog oblika cigarete, boje aluminijuma.
- Procenio sam da je bio dužine oko 20 a širine 4 do 5 metra - predočava nekadašnji vojni pilot. - Nastavnik u drugoj kabini, koga sam obavestio o objektu, preuzeo je komande i doveo avion u poziciju da i sam može dobro da vidi čudnu letilicu. Objekat je leteo brzinom ne većom od 100 kilometara na čas, na visini oko 1.500 metara, i na obodu naše zone i zone Krk.
Odmah potom, nastavnik je obavestio aerodromsku kontrolu letenja u Puli da proveri da li u zoni letenja ima i drugih letilica. Istovremeno, priča Trifko Radeta, upozorili su kolege koje su se nalazile na pravcu kretanja objekta da ne idu ispod visina rada u zoni, kako ne bi došlo do sudara.
- Ne skidajući pogled sa ovog objekta i konstantno mu se približavajući, doživeli smo veliko iznenađenje - tvrdi Radeta. - Odjednom je ubrzao let neverovatnom brzinom, da bi za pet-šest sekundi izašao iz vazdušnog prostora SFRJ, na poziciji Trsta. Tek po izlasku NLO iz našeg vazdušnog prostora, sa “debelim zakašnjenjem”, aerodromska kontrola letenja obavestila nas je da u dotičnoj zoni nema drugih letilica.
Kako kaže Radeta, sa aerodroma u Puli javio se i dežurni za radarsko navođenje, specijalista u tom poslu, koji im je uzbuđen rekao da na nebu iznad severnog Jadrana nema nijednog drugog letećeg objekta osim njihovih aviona.
Po sletanju na aerodorom, pitomci su komentarisali ovaj događaj, a nastavnici su se povukli u svoje prostorije.
- Najmanje osmorica pilota učestvovala su u ovom “viđenju”, o kojem se do sada nije javno govorilo - veli Radeta. - Niko nam nije naredio da ćutimo, ali je bio prisutan strah da te na redovnim lekarskim pregledima na VMA proglase nesposobnim za dalju službu. A to bi bio isuviše veliki rizik, da se tolike godine odricanja, truda i učenja bace u vodu zbog nečega što nije nikome škodilo niti ugrozilo bezbednost letenja.
Trifko Radeta nedavno je postao član “NLO Srbija”, prve ufološke organizacije kod nas, čiji je slogan “Odsustvo dokaza nije dokaz odsustva”.
Jurili “Svetlost”
Radeta je bio i jedan od 12 pilota koji su 1987. borbenim avionima jurili neobično svetlo duž cele jadranske obale. Kako kaže, cela eskadrila, koju je predvodio komandir Milan Perić, nije uspela da sustigne tu svetlost.
- Svetlost nas je presrela, jurila, poigravala se sa nama. Kretala se iznad, pa ispod nas, levo, desno, da bi na kraju nestala. Vojni radari nisu mogli da identifikuju objekat, a nama je ubrzo stiglo naređenje da stignemo letelicu i oborimo je. Probali smo da je stignemo i oborimo ali nismo uspeli - navodi Radeta kome je to bio drugi susret sa NLO.
- Na međudržavnim nivoima decenijama se razmenjuju informacije vezane za NLO. Naročito se Amerikancima, ali i Rusima, omogućava uvid u neke podatke koji se tiču čudnih pojava iz svemira - priča Radeta. On potvrđuje da je ovo samo jedna u nizu poseta bića s drugih planeta.
Posle završene Vojne vazduhoplovne akademije, Trifko Radeta je do 2002. kao pilot borbene avijacije, službovao na aerodromima Mostar, Zadar, Pula, Podgorica, Niš i Kraljevo. Do penzionisanja, 2006. godine, radio je u Komandi Vazduhoplovnih snaga Srbije, a iste godine je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Nišu. Sada sa porodicom živi u Kraljevu.
Drugi pilot koji je izašao u javnost je iz Hrvatske
Hrvatski pilot Dragutin Prepušt iz Pule opisao je za „Jutarnji list" da je imao neobične susrete na nebu sa narandžastom svetlošću dok je radio kao nastavnik u letačkoj školi krajem osamdesetih godina.
Bivšu Jugoslaviju tokom osamdesetih godina, prema svedočenjima pilota, često su posećivali vanzemaljci. Letači nekadašnje JNA, naime, tvrde da su se tokom rutinskih vežbi često susretali sa neidentifikovanim letećim objektima.
Hrvatski „Jutarnji list" donosi ispovest pilota Dragutina Prepušta iz Pule, koji je i sam dva puta doživeo neobične susrete na nebu krajem osamdesetih.
Prepušt je kao nastavnik u avionu „galeb" jedne letnje noći 1987. s učenikom krenuo prema Zadru. Vežba je bila standardna i namenjena iskusnijim učenicima, koji su bili na korak od toga da postanu profesionalni piloti. Rutu bi prelazili nekoliko puta iste noći - od Pule preko Opatije do Bakanjca kod Zadra, pa nagli okret nazad.
Za vreme trećeg leta, negde oko ponoći, baš kod Bakanjca počeo je haos.
- Noć je bila zvezdana, a let ugodan, pa sam se opustio i preko komandne ploče nadzirao svog učenika kojem je dobro išlo - priča Prepušt.
U jednom trenutku učenik mu se uzbuđeno obratio.
- Šta je ovo s naše leve strane? - pitao je.
Prepušt je podigao pogled i ugledao neverovatan prizor. Pred njim je na udaljenosti od pedesetak metara bila narandžasta elipsa koja se kretala u smeru njegovog aviona. „Galeb" je u tom trenutku bio na visini od 3.600 metara, a nastavnik je procenio da se objekat kretao brzinom od oko 900 kilometara na sat. Naglo su skrenuli jer je prva logična pomisao bila da je reč o nekoj letelici, pa je najvažnije bilo izbeći sudar. „Galeb" je tada pao na visinu ispod 3.000 metara, tako da je Prepušt gledao u dno elipse. Ona je tada svetlela crvenom bojom. Odmah je stupio u kontakt s kontrolom leta u Zagrebu.
- Nema nikoga, sam si - rekli su mu kontrolori.
Prepušt je tražio dodatnu proveru, međutim do kraja večeri ni Ljubljana, ni Zagreb, ni Beograd na vojnim radarima nisu primetili druge letelice pokraj njihove.
Kontrolor s Briona mu je rekao:
- Vidim ga okom, nisi poludeo, ali na radaru ga stvarno nema.
Nastavnik je učeniku rekao da nikome ne prijavljuje šta je video da im se ne bi svi smejali jer je pomislio da je možda reč o iluziji. Međutim, u trenutku kad su sletali u Pulu, već su ih čekali istražitelji koji su ih odvojili u posebne sobe i tražili od njih da napišu izveštaj.
- Opisali smo šta smo videli, ali nikad više niko nije pomenuo te izveštaje. Jedan iskusni kolega mi je rekao da nema pilota koji je odradio više od 200 sati leta a da barem jednom nije imao slično iskustvo - ispričao je Prepušt za „Jutarnji list".
On dodaje da ne tvrdi da je imao kontakt s vanzemaljcima.
- Reč je o NLO-u, to je zaista nepoznati objekt, ali sam sebi objasnio da je reč o elektromagnetnim, nazovimo ih, oblacima ili grupama koje ostaju kao trag iza svakog aviona. To mi je jedino moguće objašnjenje - kaže Prepušt.
On objašnjava da se u jednom trenutku ohrabrio, pa je pokušao da prati objekat, ali je on promenio smer pod uglom od 90 stepeni, što pri tim brzinama ne može nijedna letelica koju su proizveli ljudi.
- Iskustvo nije bilo prijatno. Osećao sam se bespomoćno jer nisam znao s čim sam se susreo - kaže bivši nastavnik.
Takođe, postoje svedočenja da su NLO-i često bili viđani iznad planine Rumije u Crnoj Gori. Prema svedočenjima pilota, kad bi neko od njih video narandžasto svetlo, imao je naredbu da viče „Vuk", što je bila šifra za NLO. Tada bi uzleteli „MiG-ovi 21", koji su dobili naredbu da ruše sve što leti iznad visine od 3.000 metara, i to bez upozorenja.
Leteći tanjir pao u Sloveniji 1966.
Nedavno su mediji objavili da je bivša SFRJ imala sopstveni „Rozvel" slučaj ili „dosije iks" u kojem je, po uzoru na originalni američki, u Sloveniji pao leteći tanjir. Navodno je u novembru 1966. pored sela Otočec, Krki, nedaleko od Novog Mesta u Sloveniji pao NLO, razbio se i zapalio zajedno sa vanzemaljskom posadom.
Telo nepoznatog bića izvadjenog iz letelice, transportirano je u beogradsku vojno-medicinsku akademiju, gdje je u tajnosti obavljena obdukcija, a crno-bele fotografije o tom događaju se nalaze i na internetu (videti link ispod).
Na fotografijama se vidi kako trojica lekara rade obdukciju izgorelog tela koje više liči na vanzemaljca nego na čoveka. Objavljene su informacije da su osobe na fotografijama hirurg Andrej Zobol, i dva patologa Nikola Julić i Zoran Frederić, kao i tri visoka sluzbenika vojske i vlade Jugoslavije. Imena tih lekara su za priču promenjena kako izvor ne bi imao problema oko ove strogo čuvane tajne.
Slike su nakon smrti autora, tajno izašle 1999. iz privatne kolekcije koju je čuvao za sebe. Sin autora potražio je nećaka jednog od lekara, koji sada živi u Sloveniji, blizu Italijanske granice.
Taj događaj je u vreme kada se dogodio stavljen pod veo tajne, a pad NLO-a pokriven je pričom i da se radi o vojnoj vežbi i ispitivanju najnovijeg naoružanja JNA.
O svemu su bili obavešteni i Amerikanci, verovatno za slučaj invazije vanzemaljaca ili radi eksploatacije tehnologije.
Međutim ovaj slučaj je mnogo kontroverzniji i postoje različite priče.
Prema drugim izvorima o ovom slučaju, letelica se srušila u Bosni, a ne u Sloveniji i to u novembru 1976. a ne 1966. Nakon toga u originalnu priču su namerno ubačene netačne informacije koje su potekle iz masonskih loža, koje su htele da sakriju od javnosti činjenice, uključujući i navodnog autora prevare, Italijana koji je tvrdio da je autor lutke sa obdukcijskog stola.
Priča kaze da se srušio tajni Jugoslovenski avion, a da je sprženo telo vanzemaljca, ustvari telo pilota Jugoslavenskog vazduhoplovstva, deformisano plamenom.
Prema ovim izvorima, tajna je bila dobro čuvana da čak ni USA ni SSSR nisu znali za ovaj događaj, jer je SFRJ bila neutralna.
Stručnjaci za NLO tvrde da je dugogodišnja legenda o vanzemaljcima u Jugoslaviji počela sa spisima koje je sakupilo odeljenje za svemirska pitanja osnovano odmah nakon Drugog svetskog rata. Oni tvrde da je vojni i politički vrh zataškao sve.
Navodno je bivša tvorevina pedesetih i šezdesetih imala potrebne spise da uveri svet o postojanju vanzemaljaca, od detaljno opisanih susreta sa drugim bićima, preko tajnih baza, fotografija i zavera, pa sve do freski iz 14. veka koje prikazuju bića u letelicama.
Jugoslovenski reporter astronautike Milivoj Jugin je pisao o nepoznatim letećim objektima nad Jugoslavijom. Pričao je o čudnim pojavama nad Beogradom sredinom 1954. godine.
- Bilo je to 1954. godine, kada su u ranim satima nad Beogradom viđene svjetlosne pojave, svojevrsne “vatrene kugle”, koje su letele visoko iznad nas, po vedrom jutarnjem vremenu. Bio sam član komisije formirane da potraži objašnjenje tog fenomena, čija se slika već sutradan pojavila u jednom od naših dnevnih listova kao prvorazredna senzacija - rekao je Jugin za beogradske medije.
Komisija koja je ispitala pojavu dala je objašnjenje Beograđanima da je došlo do takozvanog "stroboskopskog efekta". Na nebu su, po komisiji, bili isprekidani gomilasti oblaci koji su se u jednom trenutku slili u dugačku neprekidnu liniju koja se zbog komplikovanih optičkih varki, posmatračima na zemlji učinila kao “leteći tanjir”.
Sleteli u Paraćin, Srbin pričao sa vanzemaljcima
Srbin M. P. kao četvorogodišnjak imao je bliski susret s vanzemaljcima. Prema pisanju nedeljnika NIN, u arhivama UDBA pod brojem 22-8-1959/71 zaveden je zapisnik razgovora sa detetom koje tvrdi da ih je videlo. Ali ne samo to, dečak je uspeo da razume sve što su mu rekli.
Nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata u Americi su uočeni prvi neidentifikovani leteći objekti. Počela je pomama za letećim tanjirima. Ni domaće tajne službe nisu odolele novom trendu, pa su 18. juna 1949. u kabinetu tadašnjeg ministra policije Aleksandra Rankovića zbog novih saznanja o postojanju života van Zemlje osnovali Odeljenje za kosmička pitanja. Funkcija ove organizacije bila je da istraži vanzemaljske pojave na teritoriji SFRJ. Pored nekoliko registrovanih pojava NLO, usledio je i neobičan razgovor. Šesnaestogodišnji M. P. iz Paraćina ispričao je da je 4. aprila 1959, kad je imao četiri godine, iznad kuće primetio leteći tanjir koji je emitovao raznobojnu svetlost i zaklonio sunce. Dečak je pobegao u kuću.
„Iz objekta su izašli ljudi moje visine, obučeni u siva odela. Nisam im video lica. Nisam cuo glasove, ali sam razumeo kada su mi rekli da se ne plašim, a zatim me uboli iglom ispod šake. Najavili su da će po mene doći 21. decembra 2012“, piše u svedočenju mladića, koji danas ima 56 godina i živi u Somboru. Nešto kasnije, upravo ovaj datum dešifrovan je kao kraj Majanskog kalendara. Nikada nije mogao da ukloni ožiljak na mestu uboda.
Ovaj slučaj referisan je nedugo zatim u Vašingtonu. Postojala je mogućnost da se momak odmah prebaci u Minesotu, ali su ga stručnjaci iz SAD ipak ispitali na prostoru Jugoslavije. Navodno je sajt Vikiliks objavio razgovor ambasadorke SAD Mari Warlick i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, upravo o ovom slučaju.
U dopisu stoji da se Jeremić složio s planom pod nazivom „Alvarado“ koji predviđa nadzor M. P. iz Sombora u iščekivanju da se ispuni obećanje vanzemaljaca, ali ne prihvata podređenost američkim vojnicima na teritoriji Srbije. Kako piše NIN, ovaj plan je nazvan po španskom konkistadoru koji je pokorio Maje, a odnosi se na potpunu kontrolu M. P. sve do 21. decembra 2012. godine, kad bi po njega trebalo da dođu vanzemaljci.
- Takve stvari ne želimo da komentarišemo - saopštili su iz BIA na upit o ovom slučaju.
Nedavno smo saznali za incident iz 1977 kada je u vazdušni prostor Jugoslavije uletela formacija NLO-a i aterirala u atar Kačareva. Svedok, hrvat Aldo Matic je tada bio komandant radarske stanice kod Kačareva kao deo sistema VOJIN. On je o ovom slučaju prvi put govorio gostovajući u hrvatskoj emisiji "Na rubu znanosti".
Postoje brojni slučajevi vidjenja NLO od strane gradjana, koji se u zadnje vreme pominju u srpskim medijima.
Artikli
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/171128/Pilot+JNA+video+vanzemaljce.html
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:265844-Umalo-sudar-aviona-i-NLO
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/udba-jurila-vanzemaljce-99023.php
Audio intervju na srpskom Radeta Trifko
http://dw-world-od.streamfarm.net/Events/podcasts/ser/2796_podcast_nauka_tehnika_medicina/BFF21D12_1-podcast-2796-5832470.mp3
http://www.novosti.rs/upload/images/2010/02feb/2102/rep-trifko.jpg
Нема коментара:
Постави коментар